Prema novim odredbama Zakona o ozakonjenju i vlasnik parcele na kojoj je izgrađen bespravni objekat biće odgovoran.
U skupštinsku proceduru ušle su izmene i dopune dva zakona kojima vlada najavljuje još oštriju borbu protiv bespravne gradnje u Srbiji. U pitanju su izmene i dopune Zakona o ozakonjenju i Zakona o planiranju i izgradnji, a prema novim odredbama Zakona o ozakonjenju i vlasnik parcele na kojoj je izgrađen bespravni objekat biće odgovoran za nelegalnu gradnju.
Vlada Srbije je na jučerašnjoj sednici potvrdila nekoliko izmena Zakona o ozakonjenju, a predsednica Narodne skupštine Srbije Maja Gojković uvrstila je predloge izmena ovih zakona u dnevni red zasedanja Skupštine 16. oktobra.
Foto: Pixabay.com
Svi objekti u Srbiji koji nisu legalizovani, jer ne ispunjavaju uslove propisane zakonom moći će da se ruše odmah nakon drugostepene odluke (posle odluke o žalbi) odnosno na osnovu konačnosti, a neće više morati da se čeka ishod eventualnog upravnog spora, predviđa Predlog izmena i dopuna Zakona o ozakonjenju.
Provera satelitskim snimkom obavezna!
Izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju uvodi se obavezna provera vidljivosti na satelitskom snimku za sve obejekte koji se legalizuju, a kako bi se sprečile zloupotrebe jer, do sada nije postojala obaveza da se vidljivost objekta na satelitskom snimku proverava za zahteve podnete po starim zakonima. Takođe, kako piše u izmenama, svaki građanin će moće da izvrši uvid u satelitski snimak kod organa nadležnog za poslove ozakonjenja, građevinskog inspektora i službi za katastar nepokretnosti.
To praktično znači da će se moći krenuti sa rušenjem svih objekata za koje su doneta rešenja, kojim se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje na osnovu konačnog, a ne pravosnažnog rešenja, kako je to bio slučaj do sada. Ovo je jedna od najvažnijih promena u ovom zakonu i mera vlade čiji je cilj zaustavljanje bespravne gradnje i sprečavanje zloupotreba u ovoj oblasti.
Do sada su svi bespravni graditelji čak i kada bi bi bili odbijeni u postupku ozakonjenja pokretali spor na Upravnom sudu koji traje po nekoliko godina. Za vreme trajanja upravnog spora ovi objekti nisu mogli da budu rušeni, a vreme trajanja spora nelegalni investitori su koristili da završe bespravnu zgradu i prodaju stanove.
Foto: Pixabay.com
Sada, nadležni organ (lokalna samouprava ili država) ruše bespravni objekat posle drugog stepena, odnosno odbijanja zahteva za legalizaciju, a stranka u postupku može da vodi postupak pred Upravnim sudom dok država od sada preuzima rizik naknade štete u slučaju da Upravni sud reši suprotno.
Jedna od najvažnijih novina biće i obaveza da se podnese poreska prijava za porez na imovinu pre dobijanja rešenja o ozakonjenju što bi trebalo da utiče na povećanje broja onih koji plaćaju porez na imovinu.
Oko 5 odsto ozakonjenih objekata u Beogradu plaća porez na imovinu
Precizira se i da nijedan objekat koji je izgrađen posle stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju (27. novembar 2015) nije i ne može biti predmet legalizacije i zato svi objekti izgrađeni bez dozvole posle tog roka nisu predmet legalizacije i građevinski inspektor za te objekte donosi rešenje o rušenju koje stupa na snagu istog momenta. Svi započeti postupci ozakonjenja moraju se završiti u roku od 5 godina, a ako se to ne desi, nadležni organ donosi rešenje kojim se zahtev odbija.
Obzirom da je Zakon o ozakonjenju na snazi već tri godine, to znači da je ukupan rok da se ozakone nelegalni objekti osam godina.
Propisana je i obaveza da se vodi javna evidencija svih pokrenutih postupaka ozakonjenja u katastru. Nova mera je i da vlasnik ozakonjenog objekta koji je izgrađen u blizini nekog javnog objekta, na primer aerodroma, nema pravo da tuži državu zbog toga što buka aviona utiče na njegovu kuću.
Opštine će imati veću nadležnost
Grad Beograd imaće mogućnost da deo poslova legalizacije poveri gradskim opštinama kako bi se brže završio posao oko legalizacije jer, samo u Beogradu ima oko 270 hiljada predmeta za legalizaciju od čega je preko 75 odsto objekata površine do 200 kvadrata. Pooštrena je i odgovornost odgovornog izvođača radova, a skraćeni su rokovi za postupanje nadležnih organa. Na primer, kad građevinski inspektor utvrdi da se objekat gradi, odnosno, izvode pripremni radovi bez ili suprotno lokacijskim uslovima, građevinskoj dozvoli i tehničkoj dokumentaciji, naređuje se bez odlaganja - zatvaranje gradilišta. Gradu Beogradu, poverava se vršenje inspekcijskog nadžora i u oblasti izgradnje objekata do 800 kvadrata. Izmene preciziraju i ko neće plaćati taksu za ozakonjenje, pa se, na primer, više neće plaćati taksa katastru na određivanje kućnog broja.
U planu i smanjenje birokratije!
Kada je reč o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, pripremni radovi za objeke veće od 800 kvadrata moći će da se rade bez građevinske dozvole što bi prema mišljenju struke,trebalo da ubrza gradnju. Uvedeno je i niz objedinjenih postupaka kako bi se smanjila birokratija, ubrzale procedure i time, kako predviđa zakonodavac, pojeftini proces izgradnje.
Foto: Pixabay.com
Takođe, novina je i da će se planovi detaljne regulacije donositi umesto za godinu dana, za oko 6 meseci. Kada je reč o građevinskom zemljištu, definisano je kako se i na koji način određuje zemljište za redovnu upotrebu objekta,precizirane su odredbe o promeni namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta
Uvedene su "male" i "velike" licence za sva privredna društva i druga pravna lica koja se bave izgradnjom objekata, a gradnjom će moći da se bave samo privredna društva koja imaju licencu. Ministarstvo građevinarstva obavljaće izdavanje i oduzimanje licenci članovima Inženjerske komore Srbije (IKS) i obavljaće nadžor nad delom poslova IKS, pri kojoj će biti formirano pet matičnih sekcija umesto dosadašnjih četiri, a skupština IKS imaće 60 članova umesto dosadašnjih 120.
